ПРАВА ПАЦИЈЕНАТА
Законом о правима пацијената („Сл.гласник РС“ бр. 45/2013 од 22.05.2013.године) уређена су права пацијената приликом коришћења здравствене заштите, начин остваривања и начин заштите тих права, као и друга питања у вези са правима и дужностима пацијената.
Пацијенту се гарантује једнако право на квалитетну и континуирану здравствену заштиту у складу са његовим здравственим стањем, општеприхваћеним стручним стандардима и етичким начелима, у најбољем интересу пацијента и уз поштовање његових личних ставова. Остваривање наведених права заснива се на партнерском односу пацијента као примаоца здравствених услуга и здравственог радника, односно здравственог сарадника као даваоца здравствених услуга, који је исказан као узајамно поверење и поштовање између пацијента и здравственог радника, односно здравственог сарадника на свим нивоима здравствене заштите.
Закон се примењује како на домаће, тако и на стране држављане који остварују здравствену заштиту у Републици Србији, у складу са законом и потврђеним међународним споразумима.
- Право на доступност здравствене заштите
- Право на информације
- Право на превентивне мере
- Право на квалитет пружања здравствене услуге
- Право на безбедност пацијента
- Право на обавештење
- Право на слободан избор
- Право на друго стручно мишљење
- Право на приватност и поверљивост
- Право на пристанак
- Право на увид у медицинску документацију
- Право на поверљивост података о здравственом стању пацијента
- Право пацијента који учествује у медицинском истраживању
- Право детета у стационарним здравственим установама
- Право пацијента да на сопствену одговорност напусти стационарну здравствену установу
- Право на олакшавање патњи и бола
- Право на поштовање пацијентовог времена
- Право на приговор
- Право на накнаду штете
Дужности сваког пацијента су:
- Одговорност пацијента за лично здравље
- Одговорност пацијента према другим корисницима здравствених услуга
- Одговорност пацијената према здравственим радницима, односно здравственим сарадницима
Заштиту права пацијената обезбеђује јединица локалне самоуправе, одређивањем лица које обавља послове саветника за заштиту права пацијената и образовањем Савета за здравље. Заштиту права осигураног лица обезбеђује и организација здравственог осигурања код које је то лице здравствено осигурано.
Послове саветника за заштиту права пацијената обавља дипломирани правник са положеним стручним испитом за рад у органима државне управе, са најмање три године радног искуства у струци и познавањем прописа из области здравства. Саветник пацијената обавља послове заштите права пацијената по поднетим приговорима и пружа потребне информације и савете у вези са правима пацијената.Здравствена установа, приватна пракса и правна лица из става 1. овог члана дужни су да на видном месту истакну име и презиме, радно време саветника пацијената, као и адресу и број телефона на који се пацијент може обратити ради заштите својих права. Пацијент, односно његов законски заступник, приговор може поднети саветнику пацијената писмено или усмено на записник.приговора, утврђује све битне околности и чињенице у вези са наводима изнетим у приговору.
Након утврђивања свих релевантних чињеница и околности, саветник пацијената сачињава извештај, који одмах, а најкасније у року од три радна дана, доставља подносиоцу приговора, руководиоцу организационе јединице и директору здравствене установе, односно оснивачу приватне праксе. Директор здравствене установе, односно оснивач приватне праксе, обавезан је да у року од пет радних дана од добијања извештаја саветника пацијената, достави саветнику пацијената обавештење о поступању и предузетим мерама у вези са приговором. Подносилац приговора, који је незадовољан извештајем саветника пацијената из става 3. овог члана, може се, у складу са законом, обратити Савету за здравље, здравственој инспекцији, односно надлежном органу организације здравственог осигурања код које је пацијент здравствено осигуран.
При јединици локалне самоуправе, у складу са законом, образује се Савет за здравље.
Јединице локалне самоуправе организоваће рад и обезбедити услове и финансијска средства за рад саветника пацијената и Савета за здравље у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Даном истека рока из става 1. овог члана престају да важе одредбе члана 39. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11 и 119/12).
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 26-38, чл. 40, 40а, чл. 42. и 43, члан 256. став 1. тач. 1)-6), члан 259. став 1. тач. 1) – 6) и члан 263. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11 и 119/12).